Osiguramo li deci srećan život, mir u porodici i dobaro vaspitanje, formirat ćemo ih u zdrave, moralne, osobe koje će krasiti dobrota i humanost, pa će ponos koji ćemo tada osećati u potpunosti nadmašiti sve brige roditeljstva. Naime, deca su poput cveća. Ako ga dobro negujemo, razviju se u divan cvat, a ako ih zapustimo, postat će uvela biljka, nama na sramotu.
I ove godine, na Zemunskom keju, kao podrška majkama koje doje, ali i budućim majkama, obeležena je svetska nedelja dojenja. I zaista nemogu a da ne dam svoj komentar na dojenje kod nas u Srbiji i koliki mali procenat žena doji svoju decu - svega 11%.Stvarno neznam da li je uzrok ne obaveštenost, mladost porodilja tj dojilja, ne obrazovanost ali i nedostatak podrške ili pak ona najgora koju sve češće čujem od mladih majki, a to je da ne naruše izgled svojih grudi.
U današnje vreme kada se propagira zdrava hrana i organic food šta reći, a ne podvući važnost dojenja kao jedini način ishrane deteta do minimalno šest meseci starosti.
Da li je potrebno nabrajati sve dobrobiti dojenja ali prvenstveno i najvažniju a to je: detetovo zdravlje.
Zar nije to cilj svake majke?
E sad se tu mešaju mnogi uticaji sa strane( by the way, na izlasku iz porodilišta smo svi dobili izvesnu količinu adaptiranog mleka koje sam ja kasnije poklonila Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ), i ponekad mi se čini malo egoizam ili ne informisanost majki, ali i ne svesnost šta se čini.
Naravno da mora napomenem da postoje opravdani razlozi zbog kojih žene nemogu ili ne smeju da doje i to je onda okolnost na koju moraju da se naviknu posebno ako su želele da dete doje.
Moram se vratiti sad u prošlost, u davne devedesete konkretno 1992. kad sam ja postala majka i da ispričam kratko moje iskustvo.
Godine lude, u radnjama, apotekama robe nema, luduje inflacija i kad nešto i pronađete u radnjama kupujete po desetine komada jer sutra ili čak za dva sata toga biti neće. Zato, kao mlada majka, još uplašena od celokupne situacije trudim se da pronađem što više informacija šta je najbolje za moju bebu i mene posle porođaja. Čitala sam knjigu dr. Spooka i sve što mi je došlo pod ruku, posebno literaturu koju su mi dale moje starije sestre koje su se već porodile i imale decu.
Iz straha ili neznam čega moja mantra te godine je bila: Ja moram dojiti moju bebu, Ja moram dojiti moje čedo jer jedino je moje mleko siguran obrok za bebu u to vreme ludo.
Moram napomenuti da sam isla na pripreme za porođaj kod čuvene babice Kaće u Zemunu u domu zdravlja i pored nje tako puno toga naučila i saznala o svim važnim stvarima vezanim za porođaj i post porođajne dileme. Tražila "karta" više za ove vežbe, jer je babica Kaća bila zaista jedna od retkih koja se davala i svoju pozitivnu energiju bezrezervno delila, hrabrila nas i na pravi način usmeravala u pravom smeru. Jedna žena od iskustva. Legenda. Hvala joj na svemu.
 |
Na slici su dve majke: Terran Echegoyen-McCabe(levo) sa desetomesečnim bliznakinjama i Christina Luna(desno) sa svojom ćerkom. One su aktivne u vojnoj službi ( slika sa sajta blic žena )
|
Ovo sad sve napominjem da bi naglasila koliko su važni ljudi koji su tu da pomognu majkama i upute ih na pravi put koji vodi dobrobit za novorođenu bebu.
U samom porodilištu ludilo od dešavanja i zbog manjka svega već treći dan puštaju me kući, iako sam sečena i još uvek obilno krvarim.
Ali ono najvažnije, prvi dan kad sam se porodila nisu nam doneli bebu tek sutradan popodne ali donoseći posudice da se izmlazamo. Naravno pošto to nijedna od nas nije radila pre, a sestre se nisu udostojile da nam pokažu, mnoge od nas dobijaju masnice od silnog pritiskanja dojki a rezultat nikakav, jedva da iscuri po koja kap mleka tj kolostruma.
Beba kad su je doneli je zadovoljno spavala sva okorela od mleka na usnicama, džaba sam joj ja gurala siku u usta kad ona gladna nije bila. Sećam se da sam pitala sestre zašto ih ne donose na svaka tri sata, i dobih razuman odgovor: Zbog hladnoće, slabo grejanje, jedino se boks sa bebama bolje grejao.
I tako dođe dan da izađemo kući i sastanak sa pedijatrom da nam objasni svu proceduru oko prvih pregleda,vakcina...A ja očajna, uplašena, sa grudima ispod samog vrata od nadošlog mleka. Sama pomisao da ostanem sama sa detetom a da ona plače a ja neznam kako da je nahranim, da li imam mleka, šta da radim ako ga nemam i šta da koristim umesto mog mleka. Ma htela sam da kukam. Doktorka je to sve izdeklamovala i kad je pomislila da je završila, ja ustadoh sa pitanjem: " Bebe ste nam za tri dana doneli tri puta, puštate me kući a ja neznam ni da li imam mleka, niti da li je to dovoljno što imam, a grudi su mi kao luftbaloni!!!!" Žena me je zabezeknuto pogledala, i prišla i rekla: " Majko dajte dojku:"
Šta reći kad me je pritisnula na pravi način a mleko krenulo na sve strane.
" Majko imate mleka za dvoje dece!!!
Pitala sam je: " KOJE STE ČAROBNO DUGME PRITISNULI? GDE JE TO DUGME DA GA I JA NAĐEM KAD MI TREBA!!!"
Naravno opšti smeh među mladim majkama ali tada doktorka shvata da nijedna od nas nezna šta i kako, i počinje obuku i objašnjenjnja, kako se dojke prazne, kako se pre podoja masirati da bi dojke bile mekše i da beba lakše vuče mleko...
 |
| slika - google http://www.dnevnikbebe.com |
Onda dani kod kuće kada se borite sa novonastalim situacijama, kada sami istražujete šta je najbolje za vas i vašu bebu, osluškujete njene potrebe. Dani posvećeni obradi grudi, sati provedeni u dojenju i onda jednog trenutka sve uđe u svoj tok i zaista dojenje postane samo obrok u toku dana, za vašu bebu. I gde god pošle obrok vašeg deteta je sa vama, da ne spomninjem temp.mleka, noćne obroke gde je dovoljno samo uzeti čedo i prikloniti ga na obrisanu dojku i hrana je tu. Nema ustajanja, grejanja, sterilizacije, hlađenja mleka, sve je spremno za bebu.
Koliko sam se se puta samo pitala, a šta bi bilo da sam se stidela i nisam pitala ništa doktorku u bolnici. Ali taj očaj i strah koji me je obuzeo je ipak odradio pravu stvar, a doktorka je to prepoznala. Zato devojke, žene, majke, pitajte slobodno i bez ustezanja, i uvek će se naći neko ko zna, hoće i može da pomogne.
I moram priznati da sam slušala sve savete koje su mi žene iz moje okoline davale, od klope, čaše piva, jela sam žitarice, supu i stvarno ali stvarno nisam se ugojila, već sam za tri meseca imala svoju staru kilažu. Mada meni to tad nije ni bilo važno, bili mi je važno da moje dete ima sve.
Moju devojčicu sam dojila 13 meseci, što je i više nego dovoljno za njen dobar razvoj, a ja sam zaista sebi uskratila strah od situacije da recimo nemam gde nabaviti adaptirano mleko, što je za te godine bilo vrlo realno.Čak sam i kasnila pomalo sa uvođenjem čvrste hrane, ali nikad nije kasno, stigle smo sve i moja čerka je bila jedno zdravo i veselo dete i prve bolesti - upale grla tek je dobila u kolektivu, polaskom u vrtić.
I dan danas moje grudi su čvrste i lepe, nisu upropašćene dojenjem, kao napomena onim majkama koje to imaju na umu kao razlog zbog kojeg ne doje.
Zato kao zaključak želim da napomenem da prvo mora da postoji želja da se dete doji, ali je potrebna i podrška majkama od sestara u porodilištu, patronažnih sestara pa i određenih institucija gde bi se mogle dobiti pravovremene informacije u vidu edukacije žena od stručnih osoba. Mislim da bi svaka majka shvatila koliko je važno dojiti dete kada bi joj stručna osoba objasnila razliku između majčinog i adaptiranog mleka.
Sve je manje pravih babica i patronažnih sestara koje znaju svoj posao i mogu dati savet.
Da je više akcija kao što je ova na keju zemunskom, više marketinških kampanja za popularizaciju dojenja i da naravno, majke sebe stave u drugi plan i sa ljubavlju i nežnošću svoje majčinstvo tih prvih meseci bebe favorizuju.
Svaka žena, svoja priča i sudbina.
Danas postoje i sajtovi sa pravim savetima, evo jednog od njih.
http://dojenje.roditelj.org/category/dojenje-od-a-do-s
http://www.mamasaveta.com/2012/04/16/dojenje-najbolje/
Hvala Angelini Radulović koja me je podstakla da napišem ovaj post.
Нема коментара:
Постави коментар