Život je lep 18

  Duša ima boju čovekovih misli.
                                            Marko Aurelije


    Opet moj susret sa divnim piscem Dejanom Stojiljkovićem i njegovim novim romanom Znamenje anđela.
Istorija i prošlost sveta. Stvarni likovi. Mučne i sudbinske odluke i situacije.
Knjiga pročitana u jednom dahu, zanimljiva priča koja vas vodi u dešavanja polako i u jednom trenu vi ispred sebe vidite filmsko platno i dešavanja se nižu....
Kroz propovedanje o sudbini Flavija Konstantina, idemo kroz istoriju i svedoci smo propadanja jednog carstva i uspona drugog, i uzdizanja jedne vere- Hrišćanstva i prijateljstva između tri svetaca Georgija, Dimitrija i Konstantina.
Priča počinje legendom o žrtvovanju devica...

"Šta radiš ovde dete?
Ja.... -  ona ne diže pogled sa ispucale jalove zemlje.
Došla sam ovde da umrem, gospodaru.
Kako to?
S one strane jezera doći će krilata zmija... Aždaha.
Zaista?
Svake godine ljudi iz mog rodnog mesta žrtvuju joj devicu, kako ne bi uništila grad. Red je došao na mene.
Misliš da se krilata zmija ne može ubiti?
Niko to do sada nije uradio, gospodaru.
Niko to do sada nije ni pokušao, dete moje.
Čovek je sada već ispred nje, na golim stopalima starinske sandale, jednostavne, vojničke, kakve odavno više niko ne nosi.
ona podiže pogled i preko njegovih ramena ugleda.....SUNCE:"

Zatim upoznajemo Flavija, bezbrižnog dečkića koji pokušava da dotakne sunce... i njegovu plemenitu majku koja je uspela da posadi u tom okrutnom vremenu, ljubav prema knjigama i pisanom slovu.
To je uvod u glavna tri dela knjige podeljena na sledeće podnaslove:

01. Imperium
02. Znamenja
03. Osvajanje neba

U delu Imperium pratimo sudbinu Imperatora Konstantina i vraćamo se u njegovu prošlost i njegova junaštva kojima kroji svoj put ka uspehu. Priča se odvija pred Scipionom, glasnikom.
Upoznajemo njegove saborce, drugare, ljude kojima se divi i neprijatelje koji odapinju ljubomorne strelice prema njegovom poreklu i hrabrošću.
Carska vila u blizini Nikomedije, Mala Azija 337.n.e, trenutak sadašnji,
Persija, Nisbis-blizina Eufrata godina 297. n.e i  298. n.e, trenutak prošli čiju priču slušamo.
Breme teških borbi  ali i sve one odmazde i slavlja posle uspeha, postaju nešto što bi Komstantin zaustavio i promenio. Shvata besmisao takvog života, ali vojnik u njemu ide napred i guta svo gnušanje koje ga guši.
 Flavije gleda sva ta opijanja i prežderavanja bogatih i sve mu to stvara mučan utisak. Sa jedne strane bogatstvo i preterivanja, a sa druge siromaštvo i tuga.
Upoznaje ženu svog života, veselu i pravednu Minervinu, koja isto kao on ne može da podnese svu tu dekadenciju i gubitak svih moralnih načela..
Susret i suočavanje sa hrišćanstvom.
Dva saborca i prijatelja - Georgije i Dimtrije.
U delu Znamenja naš junak dobija sina Krispa i uživa u trenutcima pored njega, okružen majkom i voljenom ženom, ali i zavišću i pokvarenošću svog nadređenog Galerija.
Znak sa dva spojena prstena ukazuje se Konstantinu, Georgiju i Dimitriju.

Slika-http://sr.wikipedia.org/sr

Verni svom mnogobožstvu, Dioklecijan i Galerije, progone hrišćane, uplašeni širenjem nečeg nepoznatog i stranog. Hrišćanima je oduzimana imovina, a oni su bili ubijani kao niža bića i na najgori način, spaljivanjem. Ono što razjarene Rimljane buni je sreća na njihovim licima i odsustvo straha u tim trenutcima.

Jedan od njih je i Georgije koji daje svoj život za jednog Boga. Boga i čoveka - Hrista. 

Konstantin se pozdravlja i sa svojim prijateljem Dimitrijem koji takođe napušta zastavu Rima i okreće se nekom boljem svetu. Tada mu Dimitrije reče:

" Dva međusobno spojena prstena .... sa krilima.... Znamenje Flavije. Znamenje Boga koji dolazi da pokori ovaj svet. I sravni Rim sa zemljom. Da bi na njegovim ruševinama sazidao svoje carstvo. Ti ćeš biti graditelj tog novog sveta, njegov zaštitnik, njegov prorok...
O čemu to pričaš?
Slušaj me nemamo vremena. Kad budeš video znak na nebu, kad ti budu došli njegovi glasnici....ne oklevaj, ne sumnjaj... samo se prepusti...
Čemu da se prepustim, Dimitrije?
Video sam brate moj... video sam Flavije...slavoluk nad rekom od zlata...purpurni beskraj u oku zvezde...video sam smrt kako stoji poražena...video sam i tebe.
Mene?
Kako stojiš s Njegove desne strane i nosiš Njegov steg.."




Dimitrija ubijaju na kolenima, ali ne pred Maksimilijanom ili Dioklecijnom, već dok se molio svom Bogu.
Dalje životni izazovi vode Konstantina u Britaniju, delu Rimskog carstva, gde ga zove otac koji bolestan traži pomoć svog sina, za još jednu bitku protiv pobunjenih plemena.
Dirljiv susret oca i sina, zaborav za sve ružne trenutke koje je njegov otac napravio, odlukom da ostavi njegovu majku i počne novi život sa ženom visokog porekla i zarad boljeg položaja.
Konstantin je suočen sa bolešću oca, vidljivom kraju njegovog slabog života, njegovom mudrošću i naklonosti prema hrišćanima. Svaki trenutak koristi da bude sa njim i njihova bliskost i povezanost stvara iste ciljeve.
U tim trenutcima Konstantin doživljava priviđenje i znak...Dva spojena prstena..sa krilima i novi znak-dva prepletena grčka slova - H i R.
Još jedna pobeda. Još jedan trijumf u nizu, ali ovog puta bez osveta i pokolja svih stanovnika i  spaljivanja celih sela.
" Znam šta hoćeš od mene Helvije... Ali ne možemo se protiv neprijatelja boriti na isti onaj način na koji je to Rim do sada činio. Dolazi novo doba.. Novi ljudi . Novo carstvo. Video sam dovoljno... Mi smo ovu provinciju izgubili odavno. samo je pitanje kada ćemo se s ove studene stene u moru povući i ostaviti je njenim prastanovnicima. Možemo spaliti još stotinu sela, poseći još stotine poglavica, napraviti još mnogo zidova da odelimo sebe od njih. Ali sve je zalud , dobri moj Helvije. Ovu bitku smo dobili, da... No, šta vredi jedna dobijena bitka u ratu koji je odavno izgubljen?"
U poslednjem razgovoru sa ocem dobija savet i otac ga upoznaje sa njegovom vizijom budućnosti:
"..Poštuj njihove bogove da bi oni poštovali tvoje. Tako ćeš Zapad imati u šaci..
Kad budeš krenuo na Rim, nastupaj kao njegov spasilac, a ne kao njegov osvajač. Nije važno šta govore tvoji protivnici... Svetina...svetina je ta koja odlučuje...pridobij je svojom blagošću..pridobij je svojim poštenjem..."
Posle očeve smrti kreće uspon Konstantina, njegov svaki postupak pokazuje mudrost i korak je ka Rimu.
Kao i njegov otac, zarad boljih odnosa i titule avgusta, uzima za ženu, čerku imperatora Maksimilijana, Faustu. Njena oholost i ponašanje bili su primer dekadencije rimskog plemstva.
Novi brak slama srce njegove prve žene i majke njegovog sina, posle čega se ona nikad više nije oporavila.
Poznanstvo sa sluškinjom Lidijom, otvara mu nova vrata i razgovore i shvata Lidijinu široku dušu,pamet i obrazovanje. Lidija je hrišćanka i kroz razgovor sa Konstantinom, širi njegovo znanje i otvara mu vidike.
Konstantin joj zavidi na njenoj slobodi.
U trećem delu Osvajanje neba, počinje osvajanje Rima tj njegovo oslobođenje.
Bitka za bitkom i pobede nižu se jedna za drugom, zahvaljujući njegovoj mudrosti i polako svetina shvata njegovu blagost i dobrotu.
A onda  posle sumnje i manjka vere - vizija i razgovor sa Bogom, koji mu daje veru i stvori poniznost.
I pod znakom ukrštenih slova, H i R njegove trupe, krenule su na Rim.
Pobeda, klicanje i ovacije i pitanje da li narod više kliče njemu ili glavi pogubljenog imperatora?
Pismo majke koje dobija unosi mu nemir i shvata da je izgubio njenu naklonost i molitve zbog odnosa prema prvoj ženi.
I rečenica: " Ako me ovaj Rim ne želi.... ja ću sebi sagraditi novi." I sagradio je Konstantinopolj.
I priča zašto je odabrao novi grad i jedna rečenica koja ga je vodila:
Želim Boga koji je u isto vreme i Bog i čovek.
I onda EDIKT -
"Zakon kojim će se sačuvati pobožnost i strah od Boga tj, da se svakom ostavi za volju, a takođe i hrišćanima, da svako bude u svojoj veri da bi Bog ili njihovi bogovi bili milostivi prema nama a i prema svima koji žive pod našom vlašću......
Ovo što činimo, vidi se da činimo zarad toga što imamo pred nama mir u naše vreme.Neka, dakle, u senci mira uživa u slobodi svako i neka je u veri koju želi."
U toku čitanja knjige, nisam se mogla oteti utisku da gledam film. Moja mašta je svaki detalj i opis videla i uživanje je bilo potpuno.
Knjiga me je zainteresovala da još informacija potražim na internetu i pročitam sve o Milanskom ediktu, biografiju našeg junaka Konstantina i da se utpoim u priču kao jedan od likova.
Saosećanje prema njegovoj prvoj ženi, divljenje prema njegovoj majci Jeleni, razumevanje kroz šta Konstantin prolazi i koliko su njegova razmišljanja primenjiva i na današnji svet, na današnje poltičke moćnike.
I opet žene, jake, nežne, krhke, nasmejane, zle......svaka je na svoj način dala pečat junaku, a najviše ljubav majke i prve žene. Njihova mudrost i dejstvo iz senke pokazuju i položaj žena u to davno vreme.
Pametna žena uvek nađe pravi način da deluje i svom muškarcu da krila.
Lakoća kojom čitate knjigu, i mnoštvo dešavanja omogućiče vam da je brzo pročitate i ne ispuštate iz ruku, do samog kraja...
Ne mogu se odupreti utisku da knjiga obiluje mudrim rečenicama i poukama koje su i u današnje vreme odlika ljudi vrednih pažnje i jako utiču na ćitaoca.

" Nebo...nebo, sine...nebo se ne osvaja ognjem i čelikom. nebo se osvaja vrlinom!!"

To mnogi treba da nauče zar ne?

Život je to 09

Procedure!

koliko su samo važne znam i sama ali kad je život čoveka u pitanju-da li je najvažnije ispoštovati proceduru ili kao doktor pomoći da se dobije bitka za taj život.
U poslednjih 5 dana vodim bitku za život mog supruga. Na mom putu- ljudi,bilo doktori,prijatelji,poznanici, moja porodica, svako doprinosi na svoj način ali sam i suočena da rešavam situacije koje prevazilaze moja znanja i iskustva.
Potpuno ste sami u tim trenutcma i potrebna je reakcija koja će dovesti do boljitka.
Suprug boluje od MS-a.
Pošto je ne pokretan,i koristi kateter,usled oticanja bešike treba doneti odluku-samo zameniti kateter ili ga izvaditi. Zovem sve zdravstvene radnike iz bliže okoline,tehničara koji mupasira kateter i na kraju i hitnu pomoć, koja samo daje savet-izvaditi kateter. Odluka donešena-vadimo ga.
Sutradan uveče kreće temp. od 39,5 i kreće golgota: Savet-krenuti sa antibiotikom,kreče kašalj usput. Cela noć ispred nas-košmar.Ujutru pozivam terensku,koja se odmah odazvala dolaze- ali on febrilan, tenzija 65sa 45 i puls koji se jedva cuje. Doktorka u panici,daje instrukcije sestri da da infuziju i injekciju diklofena. Ona ne uspeva da nađe venu.
Panika još veća, pišu mi uput za bolnicu i odlaze. Da, dobro ste pročitali,ODLAZE!
Ja ih molim da ostanu i da ga ne ostavljaju tako, da makar pomognu,ipak one bolje znaju kako mu pomoći.
Ostajemo sami i zovemo hitnu. Bane bez svesti.
Dok čekamo hitnu,pokušavamo da mu damo tečnost,so,šećer.... Guc po guc...
Bonica-ludilo u svakom obliku. Snimak pluća, urologija... ali ne i analiza krvi???????
Sve polako i ja tek po čitanju izveštaja doktorke sa terenske shvatam da je napisala da je primio infuziju. Ja pričam situaciju, ali te niko ne sluša...Ja objašnjavam kako je bilo a čujem pitanje-što niste pročitali zapisnik od doktorke.
Kad? U trenutcima kad vidim da gubimo Baneta?
Ja sam bila u totalnom šoku od scene i dešavanja i na pamet mi nije bilo da čitam šta je doktorka napisala ali eto MORALA SAM.
Što nemam srce kameno?
Pritisak po prijemu u bolnicu gornji 80 donji se nije mogao izmeriti.
Diklofen ga oborio pa nema bolove a i temp. pala.Iz svake doktorske rečenice stoji poruka-ne ostavlajti ga u bolnici. KAO da ja to ne znam? O da znam, Iskustvo 2010-kada je otišao u bolnicu da primi terapiju od 5 dana a ostao 3,5 meseca zbog zarađene bakterije i sepse.
JA SAMO ŽELIM DA MU POMOGNETE!!!!!
Jedan doktro ipak otvara uši i čuje moje reči i odmah mu daje infuziju, dve boce.
Opet traženje saveta šta raditi, kako se postaviti. Ostavljamo braunilu da i kući organizujem infuziju,očigledno je da mu preti dehidriranje posle svakog znojenja.
Vikend prolazi - temp.znojenje,infuzija,bolovi... I pazimo na venu i braunilu kao nešto najvrednije.
Odluka- svakodnevne infuzije jer je pritisak veoma nizak a oralno unošenje tečnosti nije dovoljno.
Opet oticanje bešike-odluka, plasirati ponovo kateter.
Temperatura četvrti dan.
Jer strah....
Ko sam ja da odlučujem o tome? Šta ako pogrešim?
Ja znam da sam postupala najbolje što sam znala i umela i po savetu samo zdravstvenih radnika.
A mi i dalje ne znamo šta mu je? Urinarna infekcija ili nešto drugo?
Čekam, kalkulišem, samo da dočekam njegovu doktorku opšte prakse. Doktorku koja uvek odreaguje, koja postupa onako kako doktor treba da deluje. Žena lavica.
Njena prva rečenica-Sanda preveliku odgovornost ste preuzeli na sebe.
Ne bi ja, ali šta uraditi kad se odluke moraju donositi?
Šta uraditi kad se svi izmaknu? Čak i oni kojima je to posao?
Kako ne odreagovati i uraditi sve što je do vas da spasite nekog svog?
Svaka odluka je zbir saveta, zdravstvenih radnika iz moje okoline i hitne pomoći.
Šta mislite kako su ti svi ljudi šizeli i kad vide moj broj tel?
Doktorka kreće od početka - analiza krvi, mokraće, promena antibiotika jer postojeći ne daje rezultat, dogovaramo strategiju narednih dana.
Na moju molbu, na svojoj pauzi dolazi da ga posluša i vidi. Da li je to deo procedure? Ne, ali ona je ona to uradila.
Osetite empatiju ali i odlučnost da pomogne.
Osećam se konačno shvaćeno i kao da su se sve moje snage udvostručile.
Osećam se da imam TU podršku koja mi je ovih dana bila potrebna: Da se neko zauzme za Baneta.
Krećemo od nule i početka i ja dajem sve od sebe.
Hvala svima koji su mi pomogli, mojim roditeljima, sestri, zetu, mojoj Makici i Miri...
Hvala mom direktoru na razumevanju...
I grlim moju ćerku koja mi je pokazala da je konačno porasla životno i da je moja podrška za svaku situaciju- Mala za tebe nema zime,volim te.
A brinem-brinem mnogo za sve ljude kojima je pomoć našeg zdravstva potrebna.
Brinem jer tamo uši doktora ne rade, ne čuju....rade po proceduri.