Kako je teško početi svoj "život" u elektronskim medijima s obzirom da sam dete štampanih medija, ali bukvalno.Unuka sam vlasnika štamparije koja je radila pre drugog svetskog rata, a ćerka čoveka koji je godinama radio u najvećoj novinskoj štampariji u Beogradu. Gde bih ja nego u taj svet i volim da kažem za sebe, da mi miris papira i štamparske boje struji venama.
Moje interesovanje sada kreće ka elekronskim medijima i potreba da deo svog iskustva prenesem dalje onome ko prepozna vrednosti i može naći neku dobrobit za sebe. Ali i da ja učim i naučim puno još toga što me vuče i intrigira, i proširim svoja znanja i vidike.
Sve je počelo mojim zanimanjem za web dizajn i upis u IT akademiju, a zatim praćenjem blogova Dragana Varagica i Dragane Djermanovic, ali sam se usudila da krenem posle prisustvovanja predavanju J.Kamatović o blogu i korporacijskom blogu. Naravno pratim blogove ženski orjentisane i koje se bave knjigama.
A kako je samo teško da se počne nešto novo i tako strano, jer iako koristim računar i programe vezane za grafiku, ipak mi je mreža i internet, širina, koju ne poznajem i plaši me. Šta ako nešto zabrljam, pogrešim, kao uprskaću svoj život, doživeti neuspeh? so what?
Blogger sam danima proučavala, kako da krenem,odgledala filmiće i sve deluje tako lako i pristupačno.Odlagala sam i odlagala, a onda sam rešila da krenem skupila hrabrost napisala post koji čitate i evo meeeeee.
Polećem i krećem punim plućima u svoj el.život. Kako uzbudljivo.
Polako prodje i pocetak, eto sticanje iskustva u pisanju blogova, ide to svojim tokom i redom, misli izviru prate jedne druge ... i tako krece pocetak iskustva, zato treba pocinjati
ОдговориИзбриши