Дошло је до грешке у овом гаџету

понедељак, 30. март 2015.

Život je lep 20


" Sa obližnjeg proplanka odgledao sam jedan od onih nestvarnih zalazaka sunca koji stvaraju bol u grudimakada ne mogu da se podele s pravom osobom. Jata ptica preletala su raščupane krošnje, a milioni insekata i životinja pravili su buku ravnu onoj s beogradskog derbija. Mandrili odeveni u grobarske boje besomučno su se drali i dovikivali bez harmonije i sloge, za razliku od sinhronizovane pesmei savršeno graciozne koreografije crveno - belih flamingosa. Zažmurio sam i polusvesno utonuo u meditaciju.
Vizualizovao sam i jasno osećao kako mi se čiste duša i telo, osećao sam toplotu oko srca, osećao neopisivu sreću. Svaki zvuk insekta nosio je pozitivne vibracije, koje su razbijale debele naslage duvana, droge i alkohola iz svake ćelije mog tela. Komaraca više nije bilo. Dole u reci video sam nasmejanog Mojsija i Flaka, kako stoje u plićaku i pokazujući rukama dno reke, verovatno tražeći nešto za sztrašnji ručak.

Knjiga "Dripačka rapsodija"  Aleksandra Bilanovića. 
Možda je bolje prvo pogledati snimak emisije Goli Život u kojoj je Aleksandar gostovao i 
napravio dobar uvod u priču koju opisuje u svojoj knjizi.


Ja sam prvo počela da čitam knjigu ali mi je malo mučan utisak bio na njegova opisivanja i događaje sa drogom, pa sam pogledala snimak, i onda nastavila čitanje.

Knjiga opisuje jednu istinitu životnu priču i potragu Aleksandra za suštinom života ali i borba sa drogom i svim porocima na koje je nailazio. Opisuje svoja putovanja, iskustva, svoje dileme, greške, ali sa jednim totalno pozitivnim stavom pa se čak u pojedinim trenutcima smejete iako situacija i nije smašna, čak suprotno.
Aleksandar B rođen je 1973.godine u Beogradu, posle završene vojske ostaje još 4 godine u gradu. 1996. godine odlazi u London i kreće njegova avantura i borba sa demonima i kriminalom.
U Londonu ostaje narednih 6 godina gde je radio mnoge poslove dok jednog trenutka nije počeo da diluje drogu.
Početkom 2000. odlazi u Južnu Ameriku tačnije u Brazil a kasnije i na putovanje kroz Argentinu, Čile, Peru...
Više puta se vraćao u London ali i ponovo krenuo putem kriminala iako i sam svestan da to nije pravi put. znate li ko su najbrojniji korisnici narkotika u Londonu? brokeri, bankari i estradne zvezde...Iznenađeni? I ja.
Posle jednog povratka u London i ponovnog posrtanja, dobija upozorenje u vidu vizije, vraća se u Buenos Aires i trajno tamo nastanjuje.
Danas organizuje turistička putovanja po Južnoj Americi.


" ono što sam video u tvojim očima je strah. Strah od odluke. Ali, vidiš i sam da je ne možeš večno odgađati. Istrošićeš brzo mesta za bežanje. Video sam da stojiš na raskrsnici, pa sam samo želeo da ti malo bolje obasjam oba puta, da ih jasnije vidiš. Na tebi je i dalje da li ćeš izabrati put svetlosti ili put tame.
- Zašto uvek mora biti crno ili belo. Zar najlepši deo dana nisu uvek svitanje i zalazak sunca, kada se svetlost i tama mešaju? Nikad me nisu preterano privlačili ni put svetlosti ni put tame, jer mi jedan deluje mnogo dosadan a drugi mnogo opasan. Najkomotnije sam se uvek osećao krečući se negde između, jednom nogom u svetlosti, drugom u tami. Čim bih osetio da me jedna strana preterano vuče, cimnuo bih na drugu.
- Aha? I kako to ide, za sada?
- Ne baš najbolje - priznao sam spuštene glave. - Mnogo naporno.
- Otvori oči i jasno sagledaj oba puta. Videćeš da zlato koje blista iz tame izgleda mnogo, mnogo sjajnije nego što stvarno jeste, kad se iznese na svetlost dana. videćeš da put svetlosti nije obasjan dosadnim neonskim svetiljkama, kako ga ti vidiš, već suncem. Kažeš da pred sobom vidiš tri puta, a ne dva? Sigurno ih ima i mnogo više od toga, ali i dalje je na tebi odluka kojim ćeš krenuti. Znaš li zašto tražiš moju pomoć?
- zašto?
- Ja tebe pitam, zašto?
Gledao sam ga zbunjeno.
- Razmisli, znam da znaš odgovor - reče Rud
- zato što hoću da skinem odgovornost za odluku sa sebe.
- Bingo! Znao sam da si pametan!Takvi smo ti mi ljudi.radije poslušamo nekog drugog, nego da sami donesemo odluku. Na taj način, ako se ispostavi da je odluka loša, imamo nekoga da za nju krivimo."

Knjiga nosi u sebi poruku za sve nas, svako može da pronađe deo koji će ga dodirnuti, setiti na neka dešavanja, na dileme u životu koje smo imali ali opet i da se u totalnoj različitosti užasnete nekim njegovim situacijama, da ne razumete taj svet, da se slažete ili ne ali da njegovu iskrenost cenite. Možda i da se pitate, kao ja, da li je sve od ovoga istina ili ima i fikcija. Odgovor na ovo pitanje naćićete i u snimku emisije.
Ono što je mene totalno okupiralo je njegov pohod u prašumu i susret sa šamanom, svi oni opisi divota i straha koji osetite pred prašumom, rekom, različitim ljudima.
Svaki čovek kojeg je upoznao na svojim putovanjima je njegov učitelj. Kao bistar momak, uči, skuplja, procenjuje i zna da pokaže poštovanje ali i ono srpsko, u inat, što retko kad donosi nešto dobro. Priče ljudi iz prašume, kako priroda sama reguliše svoja pravila i život u njoj i kako čovek mora da se prilagodi prašumi, jer često prašuma pravi svoje osvete ako neki stanovnik reši da ugožava druge.
Sleng i govor Aleksandrov je govor mangupa sa N,Beograda, nekome je blizak ali meni pomalo dalek ali zanimljiv. Mogla bih da ga slušam još u opisima lepota koje je video, doživeo, sam taj trenutak kad je prvi put poželeo da meditira i taj osećaj opuštenosti koji kaže da dobiješ čim dođeš u neku od zemalja J. Amerike. Pozitivni ljudi, opušteni, svih rasa i veroispovesti sjedinjeni u želji da uživaju i pronađu sebi srodan svet. Krstarenje brodom sa ekipom koju je upoznao, lepote tog putovanja, krajeva,plaža koje su obilazili, ljudi koje su sretali... i još njegov sirov govor.... Opusti te to sve ali i njegova lakoća življenja, snalaženja, upoznavanja..
Poruka knjige je više nego pozitivna i izbor Aleksandra je bolji život, želja da postane bolji čovek i tim putem je krenuo posle svih iskušenja.

" Nikada mi ne bi palo na pamet da sebe svesno podvrgavam ovakvim testovima, ali sada mi je bilo drago što sam ta iskušenja prolazio.Pitao sam se kako možemo pretpostavljati da ikoga poznajemo, kada ne poznajemo ni sami sebe? Pošto ne znam tačan naziv koji moderna filozofija dvadeset i prvog veka koristi za mentalno stanjeu kome sam se tada nalazio, ja ću ga nazvati NEDOSTATAK IZBORA. Nema veće motivacije za ostvarivanje svojih najviših potencijala od nedostatka izbora. "


Нема коментара:

Постави коментар