Život je to 05

http://tetka.rs/category/dorucak-kod-tifanija/moje-dojke-su-ok/

Ima li da neko do sada nije čuo da je u njegovoj okolini neka žena, majka, devojka, operisana jer joj je nešto pronađeno na grudima? Bilo da je to sama otkrila ili pak da se to otkrilo slučajno ili namerno zbog problema koji nastupaju u kasnijoj fazi.

Mislim da takvog nažalost nema.

Oktobar je mesec borbe protiv karcinoma dojke i ovim postom želim da se pridružim toj borbi i da dam podršku svim ženama koje su obolele ali i onim ženama koje su uspešno pobedile bolest i nastavile da žive svojim životom, nadam se kvalitetno.

Najveći uzrok pored genetike su neredovni pregledi i  neinformisanost žena. Da li je to moguće u današnje vreme pitate se, vi, koji imate imalo svesnosti prema sebi i svom telu?

Nažalost moguće je, pa čak ja poznajem žene koje su obrazovane, emancipovane a nisu išle kod ginekologa ili kod doktora godinama. Pa što bi išle kad su dobro?

Koliko žena makar kada se tušira, maže i neguje svoje telo, posveti  pažnju i samopregledu svojih dojki?

Koliko žene ili devojke sa drugim ženama pričaju o tome, da li isprate akcije u novinama ili na internetu, kao što je akcija: Moje dojke su ok?

Koliko samo žena i devojaka koje znam posvećuju više vremena odlascima kod frizera, kozmetičara, kod  manikirki, ali zato su zaboravile kad su poslednji put iskontrolisale svoje zdravlje, bile kod ginekologa, uradile samopregled dojki? Neke od njih su i zdravstveni radnici!!!

Naravno da se mora napomenuti da sve žene moraju sprovoditi redovne kontrole svog zdravlja.

- dva puta godišnje ginekolog

- redovan sistematski pregled 1 godišnje

- posle 40-te godine mamografija na svake dve godine

- posle 40-te godine ultrazvuk dojki 1 godišnje

- samopregled dojki, jednom nedeljno, mesečno

http://cifra.on.neobee.net/tumor-dojke.htm

Napominjem da one koje su u rizičnoj grupi, prvo to sebi moraju priznati, a zatim treba da kontrole pojačaju, ali je ipak najbolje napraviti dogovor sa svojim doktorom i plan po kome će delovati.

Zdrav način života jedan je od preduslova da budemo zdrave i redovna vežba, dva do tri puta nedeljno naravno shodno godinama i aktivnosti treba da budu izabrane.

Koliko je važno da se bolest otkrije u svojoj ranoj fazi, ne moram da naglašavam, ali to je stvarno jedini način da se problem reši najbolje moguće, možda i ne radikalnom metodom.

A i takođe, nije svaka napipana kvržica - karcinom, zato i ako napipate nešto, pravac kod doktora, koji će odraditi sve što je potrebno da bi se utvrdilo koje prirode je ono što smo napipale.

Mislim da kod nas postoji ostatak i onog patrijalhalnog vaspitanja, koji žene udaljava od pregleda kod ginekologa ili doktora uopšte. Pa kako da se skinu pred nekim tuđim, kako da dozvole da ih neko pritiska po grudima......?

Pregled dojki koji obavlja doktor stvarno nije prijatan i bolan je ako su vam grudi nabrekle i osetljive, ali to  je ipak jedan tren, u odnosu na sreću kad čujete da je sve ok.

http://www.rochesrbija.rs/portal/serbia-nct/karcinom_dojke

Mislim da je odgovornost čoveka prema samom sebi velika, a u ovom slučaju žena prema svom zdravlju, i prekinuti davati sebi lažna opravdanja, u stilu: Ne stižem, toliko imama posla; Deca su mi mala stvarno nemam vremena; Bolesni su mi mama, tata, ....nemam vremena....nemam vremena....

Pitam samo: Ko će sve to raditi kad vi ne budete mogli? Ko će vas zameniti ako vas više nema?

Znam, znam i ja sebi tražim opravdanja ponekad, ali borim se protiv toga i trudim se da budem odgovorna prema sebi i mojoj porodici, prema onima koje volim i koji me vole. 

Moram vam dati svoj primer organizacije: na početku svake godine u rokovniku mojih obaveza isplaniram kad da idem na koji pregled, upišem u mesec koji sam odabrala i odmah krenem u akciju zakazivanja, ako idem u državnu ustanovu. A ako idem privatno, jer mi to zaista štedi dosta vremena onda dve nedelje pre telefonski zakažem pregled. Zaista tako funkcioniše, jer kad to lebdi negde u glavi kao misao od realizacije nema ništa!!!

Veliku odgovornost imaju i firme, preduzeća koja svojim radnicima organizuje preglede, sistematske, jednom godišnje. Moja firma APM PRINT, veoma brine o svojim radnicima i organizuje takve preglede za nas zaposlene i to zaista svima nama, puno znači. Hvala im!

Moram vam postaviti neka pitanja, možda odgovore znate:

Kako se oseća jedno malo dete kada ostane bez majke jer ona nije bila odgovorna prema sebi?

Kako da se oseća jedno malo dete koje ostane bez majke jer ona nije želela da je  muž "gleda takvu" i nije pristala na operaciju?

Kako se osećaju roditelji, brat ili sestra jedne takve žene, koja je neodgovorna prema sebi i drugima, pitaju li se da li su je dobro vaspitali, da li su je dobro naučili?

Kako se oseća taj surug koji ostane bez svoje polovine sa jednim, dvoje ili troje dece, kolika je borba da se izvedu na put, ta deca, ali bez majke?

Kako se oseća sama, obolela žena, kad shvati da je možda mogla sve to sprečiti na vreme?

Žene, devojke, razgovarajte sa ženama iz svoje okoline, podelite informacije, podelite brigu, svoja iskustva i terajte se međusobno da idete na preglede. Uz smeh i dogodovštine sve je mnogo lakše.

Terajte vaše majke, sestre, devojke, ćerke, tetke da misle na sebe i na vas. Idite na preglede!!

Statistike pokazuju da od  karcinoma dojke oboli svaka osma žena, a da će za jednu deceniju oboljevati svaka sedma, čak možda svaka šesta žena.

Bolest ne biramo, ona sama dođe i uzme šta želi, otme nam sve lepo, sve naše u životu, ali možemo joj ipak reći STOP!!! NE, ne želim te u mom životu i boriti se, ne predati se, ali eto i jednim pregledom na vreme, promeniti sve!!!