Život je lep 16

Završen je još jedan sajam knjiga u Beogradu. Po procenama sajam je posetilo oko 150 000 ljudi.

Za mene je sajam knjiga-praznik. Sreća i radost.

Ljubav prema knjizi.

Naravno, i ove godine sam posetila sajam i uživala u kupovini knjiga koje sam želela ali i uvek ostavim da mene poneka knjiga pronađe, da me osvoji. 

Zajedno sa mojom ćerkom i tetkom, u subotu 27.10.  posetile smo sajam i obišle za nas zanimljive štandove i u skladu sa paricama, upotpunile naše biblioteke novim delima.

Slika sa sajta novosti.rs

Da li su ta dela književnost ili hit knjiga bez velike književne vrednosti, zaista o tome ne mislim i mnogo me u poslednje vreme priče i pljuvačina knjiga pojedinih pisaca, nerviraju i mogu u vatru da padnem objašnjavajući svoje mišljenje.

U današnje vreme, kada se tako malo vremena posvećuje čitanju knjiga, deca po školama veoma slabo čitaju lektire i vredna književna dela, zar nije dobro da svako za sebe pronađe nešto što će ga zainteresovati, što će želeti da pročita. U početku će to možda biti knjige koje su beletristika, hit knjige ali vremenom sazrevamo i naši apetiti sa svakom pročitanom knjigom rastu. Možda se tad poželi i nešto kvalitetnije za čitanje, a desi se, to je sigurno. Svakom pročitanom knjigom spoznamo i naučimo nešto novo. Svaka knjiga ima neku svoju pouku, pa eto neka to bude da shvatiš, da nešto što ti je bilo privlačno iz daljine, kada uploviš u priču, shvatiš da ti to nikako ne bi odgovaralo. Ja uvek u knjizi nađem nešto novo, što nisam znala i što me pokrene na razmišljanje, možda neki detalj, sitnica, ali meni zanimljivo.

Zar nije cilj svih nas koji imamo decu da ih usmerimo ka čitanju, i poštovanju knjige?
 Ja sam se trudila da moje dete usmerim u tom pravcu, maksimalno.

Od kako je napunila 5 godina, svake godine idemo na sajam i pokušavam da je zainteresujem za knjigu. Počeli smo od slikovnica i bojanka, malih knjigica koje su svojim dizajnom privlačile njenu pažnju zavisno od njenog trenutnog uzrasta. Ponekad sam uspela a ponekad i ne, ponekad je ona sarađivala a ponekad je bila totalno nezainteresovana i nisam je mogla aktivirati u tom pravcu jer je ponekad umor od silne šetnje učinio svoje i želela je da pobegne kući što pre. 

Ima jedna smešna situacija koja je bila i prekretnica ove priče:

Jedne godine, uzaludno sam pokušavala da joj skrenem pažnju na naslove koji su bili za njen uzrast, ali ona samo pogleda bledo i vuče me dalje, ne bi li što pre završile. Ja sam bez obzira na nju, gledala naslove i za mene i za nju. Posle izvesnog vremena njene nezainteresovanosti, odjednom mi prilazi dok ja na jednom štandu biram knjigu i kaže: " Mama, mama, brzo dođi ovamo videla sam nešto! Sjaj u njenim očima podsetio me ja mene kada ugledam knjigu koju želim. Sve ostavlajm i žurim za njom. Stajemo pored jednog štanda, ali ona se okreće i kaže: " Ovamo mama." Kad sam pogledala vidim njen pogled u kofer sa nakitom koji je držao jedan mladić. " Videla sam divnu narukvicu!!!" Joj, da vidite samo moju facu i zapanjenost, pa me uhvati bes i onda posle par trenutaka počeh da se kidam od smeha. 

Pa Sanda, vučeš dete po sajmu jer ti voliš, vidiš da je nju baš briga! Kakvo razočarenje za mene:(((

Kada smo stigle kući, rekla sam joj da je to poslednja godina kad sam je vodila na sajam i da je više neću mučiti. Ćutala je. Sledeće godine, pravim plan kad idem na sajam i ko ide samnom, kad ćujem njen slabašan glasić kako kaže: " Mama, molim te, vodi i mene. Molim te" 

Povela sam je i taj odlazak je bio prekretnica i od te godine naši odlasci na sajam su zaista prava uživancija. Sama bira knjige koje će kupiti sa dogovorom da te knjige pročita do sledećeg sajma. Sad kada je već odrasla, naravno kupuje šta želi ali sve češće me pita za mišljenje i traži  moje knjige da čita.  

Zaista sam srećna što je to tako i volela bih da sutra i ona svoje dete usmerava u tom pravcu jer čovek koji čita knjige, uči, nadograđuje sebe, saznaje nešto novo i otvara mnoge vidike koje možda ne bi  sagledao  bez čitanja.

slika sajt B92 - delić atmosfere sa sajma

Knjiga je veliki prijatelj moje kuće, sada kada imam svoj dom i svoju porodicu, ali i moja sećanja daleko u prošlost, vezana su za knjigu, za knjige u mom detinjstvu i odrastanju.
Sećanja me uvek vrate na detinjstvo i moju sreću kada za rođendan dobijem knjigu na poklon. Zaista me je to najviše radovalo. Moja tetka i teča, radili su u tada velikim izdavačkim kućama, Bigz i Vuk Karadžić i veoma često su me obradovali knjigom za poklon. Koliko sam ja obožavala te trenutke ali i njihove napisane posvete sa toliko topline i ljubavi. Iz njihovih reči je izlazila i ljubav i poštovanje prema knjizi kao velikom delu. Oni - moja tetka i teča bili su moji vodiči kroz svet knjige i magije zvane sajam. Otvarali su mi taj svet savetima i pričama.
 Oni - da, moja tetka i teča su zaslužni i što sam par godina radila na sajmu, vikendom i pomagala u prodaji ali i čuvanju knjiga od ljudi koji koriste trenutak ne pažnje prodavca i ukradu knjigu. Bili su to divni trenutci i ja sam u njima uživala posebno jer su moje dve sestre bile takođe samnom. Divna sećanja na naše dogovore šta će svaka od nas kupiti kad dobijemo parice za rad.
Moj teča, čovek pun topline, neko koga sam puno volela, upoznao me je tada kao dete sa radom Mome Kapora a jedne godine me je i upoznao sa njim upravo na sajmu. Obožavala sam njegovu knjigu Beleške jedne Ane i čitala sam je do besvesti i upijala Anine priče. Ej koja radost je to bila.
Tih godina dosta se čitao i Danilo Kiš, Stendal i njegova knjiga Crveno i crno prodavao se kao da je džabe ali i klasici ruske književnosti, a žene su ludele za knjigama Igora Mandića.
Bila sam sedmi razred kada je teča poklonio mojoj mami Anu Karanjeninu. I pored upozorenja da to nije knjiga za mene, počela sam da čitam i zaista sam uživala, mada moram priznati opisi prirode i sva dešavanja oko Ljevina nekako su me smarala(što bi danas mladi rekli), a Ana mi je bila nemoralna i nisam mogla naći u sebi opravdanje za situaciju u kojoj se našla. Kasnije sam u prvoj godini srednje ponovo pročitala knjigu i opet je razumela na neki drugi način. Knjigu Ana Karenjina sam procitala jos dva puta, u mojim tridesetim i cetrdesetim i svaki put su mi se otvarala druga viđenja i sve me je manje smaralo sve oko Ljevina a moje shvatanje Ane je raslo sa mojim godinama. Eto, ista knjiga a različita ja!!

Čitala sam sve što mi pod ruku dođe pa i tako u srednjoj školi pokušavam da pročitam knjige o Sigmundu Frojdu i Karl Jungu, to su bile jedine knjige koje nisam pročitala iz kućne biblioteke i čitala sam željna da saznam što više iako mnoge stvari nisam razumela. Sećam se jedne godine na moru tata mi je dao da čitam Emil Klue - Kako gospodariti sobom. 

Pa iako nisam baš sve razumela u knjizi, ipak kroz život tako se neke stvari urade i pitam se kako sam to znala ili otkud mi to u glavi, i onda se setim da je to sve u mojoj glavi negde skockano i čeka pravi trenutak da se pojavi.

Zato pronađimo način da druge motivišemo da čitaju, posavetujte nekog svog ko ne voli da čita, približite mu neku literaturu koja ga zanima. Profesori u školama, dajte deci slobodu da ako već neće da čitaju lektiru, neka pročitaju neku drugu knjigu i neka je analiziraju, neka kažu svoje viđenje i utiske. Svi bi ipak tada bili zadovoljniji i profesori a i deca kojoj je izbor lektire ipak pomalo stran. 

Tetke moje, hvala vam na izborima kojima ste mi otvarale staze i otvarale moje vidike ka književnosti i knjizi.

Tečo moj, znaj da tvoje plemenito srce je uradilo puno za sve nas u tvojoj okolini, uvek ću te se sećati po lepom i po tvojim poklonima-knjigama i pažnji.

Tata i mama, hvala vama što ste uvek razumeli moju ljubav prema knjizi i uvek odvojili koji dinar da povećam moju biblioteku, pored one koju ste vi oformili u našem domu. Hvala na strpljenju i razumevanju za upaljenim svetlom u toku noći, jer nisam mogla da se odvojim od knjige.

Hvala mojoj seki i zetu koji znaju moju radost i uvek me obraduju sa knjigom kojom želim ali nemam parica da kupim.

Znam da smaram možda nekoga ili nekada i sa poklonima u vidu knjige ali je to za mene najlepši poklon koji volim da dam.

Hvala svima koji mi poklone knjigu jer znam da su tim potezom želeli da mi udovolje i obraduju me.

Pošto imam dosta knjiga, stalno poneko traži knjigu na čitanje: dam je prvi put ali ako je vrati umazanu, raskopusanu, i uništenu (a ima takvih verujte), knjige mu više ne dajem i to mu otvoreno kažem!
Eto zato dragi moji i pišem o knjigama i dajem neko svoje mišljenje i shvatanje iako nisam kritičar ili novinar ili knjževnik. Ja sam jedan prosečan čitalac koji uživa u knjigama, bilo da su to ozbiljna književna dela(o kojima je stvarno dosta napisano) ili trenutni bestseleri ili knjige koje ja trenutno čitam i želim da kažem svoje mišljenje, jer možda neko od vas želi da pročita i odluči da li će knjigu čitati ili pokloniti nekome ili kupiti za sebe.
Za mene je knjiga veliki čovekov prijatelj!!!!!