" Od većine nas zahteva se da živimo stalne, sistematske dvojnosti.
Mora imati uticaja na naše zdravlje ako, iz dana u dan, govorite suprotno od onoga što osećate, ako puzite pred onim što vam se ne dopada i radujete se onom što vam donosi samo nesreću.
Naš nervni sistem nije fikcija, već je deo fizičkog tela, a naša duša postoji u prostoru, i unutar nas, kao zubi u ustima. Ona ne može večito nekažnjeno da se povređuje"
Boris Pasternak, Doktor Živago
Zdrav bolesnom ne veruje.
Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.
Narodne izreke, koje sa malo reči pogađaju u sam centar situacije.
Kako početi priču o jednoj predivnoj knjizi, toliko poučnoj i za zdrave, bolesne, doktore i sve one koji imaju dodir sa bolešću, teškom, neizlečivom? A pozitivnu, optimističnu i zaista veoma realnu.
Možda pozivom da posle čitanja ovog posta, potrudite se, nabavite ovu knjigu i pročitate je pažljivo i vratite joj se kad vam ponestane snage, kad vas uhvate crne misli ili potonete pod problemima.
Knjigu je napisao Berni Zigel i naziv joj je: ‚Ljubav, medicina i čudo. Izdavač je Plavi jahač.
Berni Zigel, američki hirurg, pedijatar, onkolog i profesor na Jejl univerzitetu radio je od 1978. godine na lečenju pacijenata obolelih od takozvanih teških i neizlečivih bolesti.(rak,sida, multipla skleroza,....)
Knjiga je rezultat dugogodišnjeg rada i njegovih izvanrednih uspeha u lečenju, često i izlečenja teških oblika raka kod pacijenata različitih uzrasta.
Ono što fascinira u knjizi je upravo njegova borba da razume pacijente, porodice obolelih i da kroz njihov opis života nadje motiv i snagu u njima samima i da proces izlečenja krene.
Još je Hipokrat govorio da on radije želi da sazna kakva je ličnost čoveka koji se razboleo od neke ozbiljne bolesti nego kakvu bolest ima taj čovek.
Glavno pitanje po manifestaciji bolesti za doktora Zigel-a jeste: doba pacijenta, njegovo socijalno stanje tj. kakvo je njegovo psihičko ustrojstvo, koliki su potencijali njegove vere, nade i ljubavi, koliko je u njemu želje da živi, a ne da umre, da se bori, a ne da se preda.
Volja za životom nije teoretska apstrakcija, već fiziološka stvarnost s terapeutskim karakteristikama - napisao je Norman Kazins u svojoj Anatomiji bolesti.
Najvažnija 4 pitanja su po mišljenju doktora Zigela koja su potrebana da bi se pacijent osvestio:
01. Da li želite da doživite stotu?
02. Šta vam se događalo tokom godine ili dve pre vaše bolesti?
03. Šta bolest znači za vas?
04. Zašto vam je bila potreban bolest?
U knjizi saznajemo kakvi ljudi su prijemčivi za teške bolesti posebno za rak koji je ubica 20 tog veka.
Upravo opis pacijenata koji "traže izlaz u bolesti i biraju je", bez želje za ozdravljenjem, ali i navođenja primera iz prakse gde vera u ozdravljenje, borba i menjanje sebe samog i uslova življenja koji su možda doveli do bolesti je upravo suština. Navodi se podatak da pri razgovoru sa pacijentom, i davanjem dve opcije: operacija ili menjanje sebe i načina života, većina pacijenata bira operaciju kao "lakšu opciju". Kako? Zašto?
Da li je najteže menjati sebe, a u isto vreme tražiti pomoć doktora? Zahtevati? Da, to jeste njegov posao, ali i on ne može nista sam bez aktivnosti i učešća samog obolelog.
Zaista je zanimljivo u ovoj knjizi pročitati i rad na sebi koji opisuje doktor Zigel, opisujući svoje dileme i borbe sa smrtnim ishodom, i uticajem te borbe na njegov život i njegovu psihu. Mislim da čitajući njegovo iskustvo možemo i mi razumeti doktore, njihove dileme, njihovu nemogućnost da nam pomognu, njihovu bezosećajnost iza koje se kriju, prihvatajući obolele kao slučaj, kao da se time distanciraju od obolelih i čuvaju svoju psihu. A da li je time čuvaju? Kako se to odražava na pacijente? I da li je doktor Zigel pronašao način spasenja i sebe i svojih pacijenata? Zagrljaj izemeđu pacijenta i doktora! Zamislite samo to!
Veoma realno i zaista kad čitate, osetite istinitost i iskrenost njegovih razmišljanja i dela.
Uveo je muziku u operacionu salu.
Proučava snove i crteže pacijenata.
Svi hoće ovakvog doktora |
Ukazuje na povezanost duha i tela - kakve su ti misli tako i telo reaguje.
Vizuelizacija i meditacija.
Povezanost sa prirodom.
Ali......Ali......Najvažnije u knjizi je opisivanje IZUZETNIH PACIJENATA. Kakav termin!
Kakvi ljudi, borci, heroji, superheroji koji su svoju borbu za ozdravljenje pretvorili u pobedu koju mnogi nazivaju čudo, ali da li je? Ili je to samo želja za životom, za učešće u svakom danu, disanju vazduha sa osmehom na licu, uživanje u danima provedenim sa porodicom, sa onima koje volimo i koji nas podržavaju.
Čuda dolaze iznutra izuzetnih pacijenata.
Izuzetni pacijenti ispoljavaju snažnu volju za životom.
Izuzetni pacijente žele da dele odgovornost i za život i za lečenje. To nisu poslušni pacijenti već oni koji pitaju, žele da znaju, informišu se i samim tim i da odluče.
Doktor Zigel tvrdi da podsticanje nade ima dobar učinak. Ne laganje i sakrivanje istine već naprotiv istina se mora reći sa ostavljanjem prostora za borbu, optimizam, a nikako sa prognozama - imate još dva meseca života. Najsimpatičnija mi je bila pacijentkinja koja je u inat doktoru koji joj je prognozirao još dva meseca života, živela još godinu posle i pozvala doktora da pita gde leš da posalje?
Ono što knjigu čini zanimljivom je mnoštvo primera iz prakse, različitih pacijenata, situacija koje su različite i svaka nosi svoju osobenost.
Izuzetni pacijenti imaju sposobnost da ostave statistiku po strani i da kažu: " Ja ću preživeti!"
Ishrana, vežba, meditacija, vizuelizacija, smeh, igra sve su to stvari koje nam mogu pomoći u izlečenju, borbi za zdraviji i srećniji život. I zaista slušajući ljude koji su se izborili sa bolešću, svako im svoj metod koji mu je davao snagu i verovanje da mu to pomaže, bilo da je to makrobiotika, joga, cajevi biljni i tinkture.....VAŽNO JE VEROVATI U TO ŠTO ZA SEBE RADIŠ!!!!!!! VEROVATI U OZDRAVLJENJE!!!!!!
Treba zaviriti u sebe, naći snage za borbu jer se za nešto svi mi imamo boriti, a to smo mi sami.
" Ničemu ne možete naučiti čoveka.
Samo mu možete pomoći da to pronađe u sebi."
Galilejo
Naravno da smatram da bi ova knjiga trebala da se čita na medicinskom fakultetu kao poučno pomoćno sredstvo u komunikaciji sa pacijentima.
Нема коментара:
Постави коментар