Život je lep 07

Ljiljana Habjanović.
Ženski pisac. Pisac za žene. Piše o ženama.
Mnoštvo knjiga, sudbina, dešavanja, glavni junaci - žene.
Prvu preporuku, da pročitam njena dela, dala mi je žena, koja voli da čita i čije sam mišljenje uvažavala i cenila uvek, moja tetka. Jedna po jedna, nizale su se knjige Ljiljanine, koje sam pročitala i kroz njen lični razvoj, kao da sam se i ja spoznavala i upoznala mnoštvo pozitivnih likova koje sam razumela, koje nisam razumela, koje sam osuđivala, tešila....Pravila sam izbore koja knjiga mi se sviđa koja ne ili koja mi je bliska a koja ne.
I zaista kroz likove iz njenih knjiga sazrevala sam i onda je napisala knjigu Igra Anđela i ja sam zaista zanemela od čistote i lepote tog dela kroz opis života Kneginje Milice. 
Poslednja  knjiga Ljiljane Habjanović, zove se " Sjaj u oku zvezde ". To je knjiga o kojoj želim da napišem svoje utiske.
Naravno glavne junakinje su žene.
Tri predivne, hrabre i sjajne žene.
Žene - životni borci, žene sa ciljem i za njega se bore, rade i veruju u pobedu dobrog u ljudima.
Veruju u Boga i Svetog Duha, Majku Božiju. Zaštitnice vere, ikona i pravoslavlja.
Irina, Teodora i Lilija. 
Istrajne i jake, izuzetne žene.

Radnja knjige počinje davne 765.god. po rođenju Hristovom u divnom gradu Konstantinopolju. Na svet dolazi jedna mala devojčica, svoja i posebna Leuriopa - Lilija. Majka joj umire na porođaju, ali zbog posledica udarca koje je primila braneći svešteno lice od razuzdane rulje koja ga je linčovala. Lilija je osećala veliki teret smrti svoje majke, do trenutka dok nije saznala pravu istinu.
 Pratimo njeno odrastanje i situacije za nju nerazumljive i pomalo strane.
Prvo zaljubljivanje, prvo razočarenje, trenutak kad ostaje bez oca i kada je prihvata Teoktista, žena jaka i puna vere, skromna i pobožna. U toj kući za 15-ti rođendan dobija ikonu Presvete Bogorodice Milostive i gledajući ikonu iz koje isijava snaga, dobrota i ljubav ona u sebi ali i na glas postavlja pitanje:

" Da li bih i ja mogla da slikam ikone?" 

I tada je dobila dar, dar koga nije bila svesna. Dar koji je kroz celu život vodio, koji je svedok njenih unutrašnjih borbi, dilema, sumnji i nedoumica, koje su je jačale i vodile na put koji je izabrala. Posebno je zanimljiva njena borba za potomstvo koje joj Bog nije dao. Pitanja, pitanja, osude, i maltene ludilo od bola i opet trenutak spokoja kad se izbor napravi i krene putem koji želiš i izabereš.
 Postaje ikonopisac i posvećuje se stvaranju ikona i od tog posla nije odustala ni u teškim trenutcima kada je ikonopisanje zabranjeno i bilo surovo sankcionisano. U toj svojoj borbi za ikone, pridružuju joj se i dve carice vizantijske Irina i Teodora, svaka na svoj način i u svoje vreme.
Irina - žena Lava Četvrtog Hazara, postaje carica u carstvu koje proganja sve koji se mole ikonama i usamljena u trenutcima teškim, moli se ikoni Majke Božije - svojoj žaštitnici, majci svih. U toj borbi nailazi na svoje saborce, najpre zaovu Antusu a onda polako otkrivaju se ljudi koji žele isto a to je da se mole pred ikonama svetim. Postaje majka, carica bez nade, odbačena supruga, ojađena majka, majka neprijatelja vere,  majka grešnika, car i konačno majka hraniteljka naroda  i dobrotvor. Kakve dileme, borbe i trvenja unutar nje posebno kada se morala razračunati sa rođenim sinom. Uspeva da snagom vere, obori i zaustavi jeres i borila se za pravu veru i istiniti život crkve.
Teodora, naslednica duhovna carice Irine, izabrana od strane Boga i majke Božije, postaje carica i žena Teofila cara Romejskog carstva. Zaljubljena, mlada i srećna u molitvama svojoj Majci Božijoj, suočava se sa životom u dvoru, spletkama i progonom istih kao što je ona. Treba se sakriti, slagati zbog ljubavi prema veri i
Bogu. Boriti  se sa predrasudama jer je rađala samo žensku decu i sa nezadovoljstvom svog muža i cara.
Teške trenutke je doživljavala a izlaza nije videla, jedino je u molitvama bila istrajna i sigurna. Snagom svoje ljubavi prema Teofilu, nežnošću, požrtvovanjem u  njegovoj bolesti, ponovo dobija njegovu ljubav, bezuslovnu ljubav i uspeva ono što nikom pre nje nije pošlo za rukom - pobeđuje jeres i sve one koji su zabranjivali ikone.
Pisac prati svoje junakinje, sudbine su im isprepletane i Lilija je svedok borbe i jedne i druge carice, svedok izgubljenih života, iskrenih boraca za veru, Boga i ikone. Lilija dobija milost Božiju..
Posebne delove i izuzetno zanimljive, čini deo koji pisac naziva - Onaj koji je svuda. Njegove planove, razmišljanja, delovanja.Nama shvatljiva ili ne, logična ili ne...
Svako treba da nađe svoj put, svoju veru, i da sve u životu što naiđe i dođe nam, prihvatimo i svoju borbu nastavimo, borbu za svoj cilj iako nam se čini da je možda uzaludna i bez svrhe. Ovaj roman je o snazi vere.
Čitajući knjigu zaista nisam mogla da se otmem utisku koliko su žene stubovi života, bračnog života, stubovi svojih porodica i vodilje. Meni lično, izuzetno se dopada način pisanja Ljiljane, roman je izuzetno interesantan, skladno povezan u celine, vremenske distance. Veoma lepi opisi grada i crkava u Konstantinopolju, da prosto poželite da odete tamo i obiđete sve lepote, dugo vremena posle naših junakinja.
Knjiga ima puno mudrih misli i reči, životno potvrđenih i vrednih. Pouke iz knjige mogu se primeniti na mnoštvo situacija iz života sada, u ovim vremenima.